О књизи: 2023 / Василиј Алексејевич Пушкарјов је постављен на место директора Руског музеја 1951. године, на крају Стаљинове ере, а из њега је уклоњен 1977- м, већ у годинама Брежњевљеве стагнације. Било је веома различитих мишљења о њему, али сви су се сложили у једном – да „није тако једноставан“. За самог Пушкарева, све је било прилично једноставно. Његов професионални кредо је уливен у скован „сакупи и безусловно сачувај“. Пушкарјев је био веома поносан на своје набавке за музеј и добијао је оно што је сматрао важним за збирку где год је могао: од наследника уметника, из других совјетских музеја, од страних колекционара. А његов лични етички кодекс – „ако идеш правим путем око себе, можеш нешто да постигнеш“ – служио му је као велика помоћ свих ових година борбе са совјетском бирократијом. Ова књига говори о совјетској музејској култури, о руској Музеј времена Василија Алексејевича Пушкарева и, наравно, о себи. О састанцима, о сензационалним изложбама и „тајним собама“ музеја, које је Пушкарјев скоро 25 година пунио делима забрањених уметника.